Borilačko umeće i sport proistekao iz proučavanja i rekonstrukcije drevnih srpskih viteških, monaških, dvorskih, uskočkih, hajdučkih, ustaničkih veština i znanja i narodnih tradicija.
Svibor spaja jahanje, plivanje, veranje, goloruku borbu, borbu raznim srednjovekovnim oružjem i niz drugih, izuzetno raznovrsnih veština, uz oslanjanje na vitešku tradiciju. Usvojeno je 12 tradicionalnih narodnih disciplina, nazvanih prema junacima iz srpskih epskih pesama.

Neke od njih su: Novakovo penjanje (po Starini Novaku) Miloševo kamenje (bacanje kamena s ramena, po Milošu Obiliću) Markovo topuzanje (po Marku Kraljeviću) Oblačićevo trčanje (po Radetu Oblačiću) Radoičino plivanje (po Malom Radojici) Strahinjino ščepanje (po Banović Strahinji) Šipčićevo veranje (po Vladimiru Šipčiću).

Ove discipline vežbaju se u Svibor klubovima, sekcijama i sportskim centrima širom Srbije, kao i na Vojnoj akademiji VS. Srpsko viteško borenje aktivno se vežba od sredine osamdesetih godina prošlog veka.

Prvi klub bio je ’Vitez’, osnovan 1991. godine, a danas postoji i ’SVIBOR savez Srbije’. Srpsko viteško borenje se izučava i trenira sa blagoslovom Srpske pravoslavne crkve, a SVOBOR nastoji da obnovi tradicionalne srpske kulturno-sportske manifestacije, među kojima su i Nogojavljensko plivanje za časni krst (19. Januar), Sretenjsko viteško čeličenje (15. januar), Đurđevdanski uranak (6. maj), Vidovdanske viteške igre (28. jun), Mitrovdanska hajdučka nadmetanja (8. novembar), Hodočašće od Beograda do manastira Ostrog, srednjovekovne turnire i megdane...

U Beogradu se svake godine organizuje viteški turnir na Beogradskoj tvrđavi, na Duhove (50 dana posle uskrsa).